Национални паркови у Србији

Поштовани ученици,прво урадите квиз. URL за квиз: https://testmoz.com/2128365#student

Затим пажљиво прочитајте текст, истражујте националне паркове, пронађите фотографије биљних и животињских врста које су карактеристичне за ове паркове.

На крају лекције поново квиз да проверите своје знање.

URL за квиз : https://testmoz.com/503322#student, passcod 606

Надам се да ће вам лекција бити занимљива.

 

Национални парк Тара

Национални парк Тара покрива највећи део планине Таре, која се налази на крајњем западу Србије, површине од 19.200 ha. Проглашена је за национални парк 1981. године.  Планина Тара нарочито је позната по бујним, густим, аутохтоним четинарским шумама, које је чине најшумовитијом планином Србије и Европе.

Од преко 1000 биљних врста колико је ту присутно, око 20 су ендемичног карактера, међу њима и Панчићева оморика. Панчићева оморика је реликт терцијара, и балкански ендемит који је преживео велико ледено доба на веома ограниченим стаништима у средњем току реке

Дрине. Наjзаступљеније су мешовите аутохтоне шуме смрче, јеле и букве, а посебну вредност чине реликтне и ендемореликтне заједице оморике, смрче, јеле, црног и белог бора.

Као што је Панчићева оморика у биљном, тако је Панчићев скакавац у животињском свету Таре, локални ендемит којем је ово подручје једино станиште. Док Дрину и хладне поточне воде настањују ретке и племените врсте као што су младица и липљан, на подручју Таре се налази око 130 врста птица, као што су црна жуна, планински детлић, лештарка, уралска сова, гаћаста кукумавка, жутарица, мала мухарица, креја лешникара. Међу фауном сисара је посебно значајно присуство медведа, вука, дивокозе, срне, видре, дивље мачке, куне златице, куне белице.

Више података на: www.zzps.rs/

 

Национални парк Фрушка гора

Наш најстарији Национални парк, проглашен још 1960. године, чувен је по својим питомим падинама, столетним шумама и надалеко познатом виногорју. Шуме заузимају 90 одсто површине Парка. Доминирају шуме липе, храста и букве, а најинтересантније су шуме китњака и граба са костриком, и реликтне мешовите шуме храстова са грабићем. Флору Фрушке горе чини око 1500 биљних врста, међу којима преко 40 има статус природних реткости Србије нпр. терцијарни реликти: ловорасти јеремичак, кадивка, звончић, татарско зеље, велика саса, гороцвет. Од присутних преко 30 врста орхидеја, 18 врста је од међународног значаја.

У богатој фауни истичу се заштићене врсте инсеката, 14 врста водоземаца и гмизаваца на Црвеној листи угрожених врста, и бројне врсте птица – око 211, међу којима је 130 врста гнездарица. Фрушка гора, једно од најзначајнијих подручја за гнежђење ретких птица у Панонској низији и Србији, за сада је једина тачка у Србији на којој се налазе активна гнезда орла крсташа, најугроженије врсте са Светске црвене листе. Међу бројним врстама сисара, издваја се заштићена група слепих мишева, текуница и слепо куче.

Више података на: http://www.virtuelnimuzejdunava.rs

 

Национални парк Ђердап

Национални парк Ђердап, на површини од 63.000 ha, налази се у североисточној Србији, на граници са Румунијом. Националним парком је проглашен 1974.године. Природни феномен овог парка је грандиозна Ђердапска клисура Дунава, најдужа и највећа клисура у Европи.Подручје Парка насељава преко 1100 биљних врста, где се нарочито издвајају терцијарни реликти као што су: мечја леска, орах, јоргован, тиса, сребрна липа, кавкаска липа, и др. Парк има  преко 50 шумских и жбунастих заједница, од којих 35 има реликтни карактер.

Разноликост станишта и биљних заједница одразила се и на фауну, која такође обилује реликтним врстама. Национални парк је станиште за преко 150 врста птица: сури орао, орао змијар, орао белорепан, црна рода, сива чапља, и друге ретке врсте обитавају на овом подручју. Поред других фаунских врста, ту су и сисари: видра, медвед, рис, шакал, дивокоза, срна, јелен… Више података на: http://www.npdjerdap.org/

 

Национални парк Копаоник

Национални парк Копаоник простире се на највишим и најочуванијим деловима планине Копаоник, која се уздиже у средишњем делу јужне Србије. Заштићен је 1981. године .

Највећа површина Парка обухвата централни и најшумовитији део копаоничког масива, заравњени предео висок око 1700m, познат као Равни Копаоник. У планинском рељефу доминира највиши, Панчићев врх (2017 m надморске висине).

На овом масиву пронађено је преко 1600 врста биљака. Само високопланинску флору гради 825 врста, од којих је 91 врста ендемичног, а 82 врсте субендемичног карактера. Ту се истичу три локална копаоничка ендемита: копаоничка чуваркућа, копаоничка љубичица  и Панчићева режуха . На Европској црвеној листи четири, на Црвеној листи флоре Србије налази се 50 врста, а на списку природних реткости Србије 30 врста биљака овог масива. У односу на ендемску високопланинску флору Балканског полуострва, 11,9% ендема расте на Копаонику, што га чини једним од најзначајнијих центара ендемизма у Србији и на Балкану.Копаоник одликују велике површине са изузетно вредним и очуваним екосистемима. Еколошка разноврсност условила је и богатство животињског света. Богата фауна инсеката, (једини познати локалитет на коме је нађена ендемична и реликтна врста дневног лептира Colias balcanica Rebel), већи број водоземаца и гмизаваца, присутно 170 врста птица од којих је 90% гнездарица, и 39 врста сисара, чине изузетно природно богатство овог Националног парка.

Више података на: http://www.geografija.rs/nacionalni-parkovi/

 

Национални парк Шар планина

Шар-планина представља висок јужни обод Србије, простирући се у дужини од 85км, на граници са Македонијом.  Национални парк „Шар планина“ установљен је 1986. године . Са око 100 циркова и око 70 језера које природњаци називају горске очи Шар-планина представља прави музеј глацијалног рељефа под отвореним небом. Шар-планину одликује велико богатство и разноврсност живог света, и присуство великог броја реликтних и ендемичних врста. Са 45%  биљног света Србије, особеним шумским заједницама и врстама, животињским врстама које се данас ретко налазе у природи, oвај национални парк са пуним правом носи обележје склоништа за дивљи свет који данас убрзано нестаје. Шар-планина је право царство ендемских четинара молике и мунике. На Шар-планини живи 1800 биљних врста. Најзначајнији су бројни терцијарни и глацијални реликти, и 339 балканских ендемита, од којих су 18 локални ендемити, присутни искључиво на овом масиву : хајдучица краља Александра, шарпланински каранфилић, шарпланински шафран, шарска дивизма, шарска птичја трава, Дорфлеров петопрст….

У Националном парку живи 147 врста дневних лептира, 45 врста водоземаца и гмизаваца, око 200 врста птица и 32 врсте сисара, што га чини једним од фаунистички најбогатијих подручја Европе.

Више података на: http://www.destinacijeusrbiji.rs/sar-planina/

 

За крај слагалица. URL за слагалицу је:http://www.jigsawplanet.com/ljiljana/Slike-nacionalnih-parkova/?authkey=0a86a9142cdd16fbf3305c5e51dcd505

Видимо се на часу,  да наставимо причу о националним парковима…

 

Postavi komentar